Blistava zvezda penjalica na kinematografskom nebu Srbije...ili barem kada se radi o čistoj finansijskoj prođi na bioskopskim blagajnama diljem pomenute postojbine potomaka nekadašnjih Atlantiđana. Inicijativa koja je s jedne strane "vratila ljude u bioskope" (kako i glasi jedan deo njene propagandne kampanje) a s druge nastavila tamo gde su stale "Zona Z" i "Ivkova S", kao začetnice prethodnog vala (ne)kreativnosti srpskih scenarista i reditelja i korelirajućeg sorzavanja srpskog filma kao umetničke kategorije. Dobro, jebiga, ne mora i ne treba film uvek da bude "umetnički", naprotiv čak!...ali nije fora baš ni da ga skroz-naskroz unjanjave ziljavštinom zbućkanom od čemerno lošeg teksta, priučene režije i antitalentovane glume, pri čemu ovo potonje ipak i najviše vuče celu tu kočiju govana. Nizbrdo, razume se.
I kako ovaj tekst ne bi bio tek još jedan uopšteni hejt uopštenog hejtera, podeliću sa vama i ciljani razlog iza istog - SPORT. Rešili, naime, Bjela i koproducentska mu ekipa da konačno ljuto izeksploatišu i jedinu preostalu kako-tako pozitivnu tematiku u narodu srpskome i još jedared udare na poslednje tragove nostalgije za nacionalnim ponosom međ' istim (jer, bud'mo realni, ovaj danas je u žestokoj krizi već jako dugo vremena), servirajući nam tako tragikomično dramatizovane sportske uspehe iz slavne prošlosti nekadašnjih država čije smo dugovi nasledili.
Ono, ništa lično protiv čitave te profiterske ekipice i to, ali - utopili se u pesku na barži za malo dana, dabogda.
Evo par predloga veselom društvancetu koje ispija "Harizmu" iz vinarije Zvonka jebenog Bogdana u Voulez Vous-u poviše Južnog Bulevara, za neke buduće jugonostalgične umetničke projekte:
1. Ipak se okreće - film o prvoj selekciji Jugoslavije u boćanju. U principu priča koncepcije tipa "jedva smo se skupili", dok jedan član ekipe obavezno može biti nadrkani general u penziji koji na kraju ipak osvoji srca gledalaca (kastovati Batu Životinju, tojest, ako matori i dalje bude živ)...i, usput, bronzanu medalju na XIV-im Rusofilskim Igrama.
2. Brža od pucnja - biografija o Jasni Šekarić, njenim uspesima, životnim usponima i padovima, uzbudljivim finalnim serijama na 12 OI na kojim je učestvovala. Može kad rikne a i ne mora.
3. Vodena stihija - Šapić i ekipa. Svetski šampioni. Ili evropski. Ili nebitno. Ali protiv Hrvatske. Pritisci. Javnost. Potom slava. Kanonizovanje. Ep o Gilgamešu. Šapić da glumi samog sebe kako se seća prošlosti.
4. Dečko od stakla...mada kapiram da bi naslov Dečko SA KOSOVA od stakla privukao mnogo retardiraniju, time i brojniju publiku - ostvarenje koje kazuje priču o, sada već predsedniku zemlje, Novaku Đokoviću, prodaji palačinkarnice ili čega već na Kopu da bi on usp'o, njegovom odnosu sa porodicom, strahovima, nadanjima, usponima, stradanjima, glutenu, Jeleni, osvajanju svetskog teniskog vrha, imitacijama kolega-sportista (film bi, dakle, zahtevao od glavnog protagoniste izuzetne glumačke performanse) i konačnom kandidovanju za predsednika države, što je se ispostavilo i kao presudno za konačni ulazak iste u EU. Ćaleta da igra Vuk Kostić, ima tu neku zlikovačku njušku...
5. Leti, leti tamo gde je limun žut... - član reprezentacije Srbije u avio-modelarstvu, Petar, gubi se negde u džunglama oko Bangkoka za vreme održavanja Svetskog Prvenstva u pomenutoj "sportskoj" disciplini i, posle puno dogodovština i bliskog susreta sa aligatorom (kojeg je kasnije pripitomio i nazvao Joca), uspeva da od papaje, listova banane i bambusa napravi letelicu koja će ga preneti u voljenu otadžbinu. Po dolasku u zemlju, logično, dobija doček na balkonu skupštine grada u Beogradu. Film treba završiti scenom u kojoj glavni lik pušta svoj poslednji avion u životu, sa 85 godina, dok stoji pored beogradskog Pobednika i nasmejano žmirka u ozeblo Sunce. Ja bi to gled'o, ne znam za vas...
