On ne igra. On sedi sa svojom ekipom u separeu. On ima posebnu hranu i piće. On je glavna faca međ' ostalim jevrejima. On je njihovo spasenje u slučaju da izbije neka frka. On je obično lik koji je odrastao u teretani. On je ostavljen u sirotištu kao klinac i bio je prinuđen da se snalazi na ulici. Njemu niko ništa ne može. On je jak. On ima moć.
Ustaje.
DJ sa seljačkog grandža prebacuje na akapelu anđela. Podijum se kao more razdvaja na dva dela. Preplašene oči jadnih crva prate put njihovog spasitelja između dva reda. Prilazi šanku i uzima flašu. Razbija je konobaru o glavu, nakon čega vadi utoku i ispaljuje mu par hitaca u glavu. Čuo je da mu je muvao ribu. Ne može to tako.
Dolaze okrutni vladari i odvode Mojsija. Osuđen je da luta ćuzom sledećih 40 godina. Sudbina.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Word man. Samo zaboravio si parkiranje u jednosmernoj ulici i gaženje trudnice na pešačkom.