Savršeno izgubljen dan

Дан који се понови у једном одређеном временоском периоду. Тај дан представља временски период од 24 часа који је боље искористила 90-о годишња баба из Уругваја него што си ти то успео. Толико је специфичан да ти је у старту јасно да ћеш заслужити казнени шамар за узалудно потрошено време. Пропраћен је кљакавим расположењем, безвољом за било шта паметно и углавном лошим временским приликама. Дан после кога ћеш изгледати 5 година старије. Већа несрећа је ако ти тај већ суђени дан отпочне још у раним јутарњим часовима, а ноћ је далеко. Трчиш маратон по кући, 15-и пут једеш, прелиставаш канале и ко за баксуз нема нишза за испод 60 година, преврћеш се по кревету и погледаш на сат, а он стоји. Чвакнеш га пар пута не би ли му ставио до знања да не једе говна и пожури мало. Покушаваш да урадиш нешто паметно тај дан, али ти ништа не полази за руком, једина ствар која ти успева је да ти ништа не успева. Од свих људи на Свету ти си уверен да си једини успео Богу дан да украдеш. Толико си се учаурио у својим квадратним метрима дома да ти мало фали и фотосинтезу да вршиш. Одбијаш сваки вид комуникације, гасиш телефон јер те је срамота да са било ким поделиш овај свој неуспех. Одлазиш да бауљаш нешто и полако приводиш овај савршено изгубљен дан крају.