Scenario - Autobus

На станици Пушач, а ветар прерађени дим из његових катранскх плућа носи право у твоју фацу. Ту је обавезно неки пензионер, који као једини докон у породици иде на пијацу, па мисли да је најбитнији и да све од њега зависи. По страни стоји неки школарац, зури у неку даљину, замишља свој замало пента-кил јучерашњег гејма, са слушалицама у ушима незаинтересован за свет око себе.

На улазу пензос се гура, утрчава први, а у случају да покушаш да му заузмеш позицију овна предводника, попијеш његов оперисани кук који те залепи за масна врата аутобуса.
Пушач улази последњи, јер је тек запалио па користи застој да повуче још који дим.
Школарац чека на задњим вратима, чека да га пусте на поверење, јер је заборавио месечну карту а дневни буџет му не покрива и плаћање градског превоза.

У аутобусу привлачи пажњу наравно још један представник старе гарде, пензионер који је ушао још на првој станици, вуче унуче и његов мали трицикл, два цегера и месечну, пензионерску карту којом маше као да је Албанска споменица. Зноји се на норму, заузима простор за петоро, јер цегери су препуни а трицил се котрља од цеванице до цеванице осталих путника на свако кочење и кривину. Унуче му заузима два седишта, јер деди терет не дозвољава да одмори ноге и знојне жлезде, а мора бити крај малог који још није способан да самостално преживи чари аутобуса.
Овакви се углавном возикају у дневном шпицу, када сви некуд иду и гужва је репрезентативна. Питам се како родитељи имају поверење да оставе децу покретним мумијама?

Битку за најгласнијег воде мотор аутобуса и хибридни средњошколци којима је све смешно, између осталог и ''воњ'' претходно описаног пензоса и свесно или несвесно сваку причу деле са осталим путницима, па се чују целом дужином аутобуса хармонике.

Да умор нема граница сведоче они који раде 24/7 па се враћају у то доба с посла и они који су оквасили грло сабајле па их бука градског ревоза успављује.

На следећој станици гужва постаје критична, клаустрофобични и асматичари почињу да паниче, зној зачињен стресом доминира а гас додају нервозни пензионери који воле да заводе ред, цокћу и наглас размишљају како су млади данас безобзирни и нико неће да уступи место старијем. Хаотичну гурку потпомогне нагло кочење возача који псује све што излети на пут, куплунг који није подмазан и проклиње ретровизор који је померен од прошле гурке приликом престројавања на путу.

Кад изађете, ваш сада већ поремећени био-ритам Вам не дозвољава да се разликујете од малопре описаног, јер се то временом увуче у коске, јер то није зараза, али се шири као да јесте...