Онај укочени израз лица, поглед у даљину, без трептања, без трзаја и било каквог покрета на лицу, мозак пребачен у статус хибернације. Појављује се код особа који се нађу у ситуацији да слушају нечије незанимљиве приче.
- И онда сам му рекла да лепо оде назад у банку и да им објасни да су сви папири ту. Онда су га они послали до општине и рекли му да купи неки образац и да га попуни па да се врати али сутра, пошто они раде још пет минута. И рекли су му да оде до поште и да уплати на њихов жиро-рачун 252 динара за таксе. А што баш 252? Где нађоше та 2 динара да ми је знати. Мора да је то у питању ПДВ. И како да ја сад добијем те налоге кад она моја колегиница ништа не ради како треба. Лепо јој кажем да ми заврши ту потврду да се не дрндам више по шалтерима ал' не вреди. Их, баш ме нервира... Сва тако важна, као да само она зна да ради на рачунару. А нема појма! Баш је пре неки дан нешто забрљала, па морао да долази онај Пеђа да сервисира. И штампач је нешто зезнула пре пар недеља...бла...бла...бла...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
:skrin sejvuje: :p
+