Čovek spreman na svaki kompromis. Naime, u starijim autobusima neizdignutim na stepenice, često su četiri para sedišta u ravni sa točkovima blago izdignuta, ali dovoljno da onemogućuju udobno sedenje i mesto za noge. Ljudi koji svesno biraju ova mesta su spremni na sve, samo da bi izbegli konflikt (i mogućno ustajanje). Oni, dakle, kada uđu u autobus na okretnici, neće poleteti ka prajm mestu sa tapaciranim naslonom iza reklame, poput mnogog neiskusnog junoše, obradovanog praznim autobusom. Oni će se sigurnim korakom, dok u pozadini svira Tejk fajv Dejva Brubeka, zaputiti ka neudobnom mestu iznad točka. S tim što će posle, kad buljuk baba upadne u bus, namršten što od proširenih vena, što od Rušanjca na pijaci koji već treći put prodaje istu posleratnu foru sa senom i valjanjem kao glavnim akterima (ali zato ne spušta cenu zlatnog delišesa ni za paru), i krene da šara pogledom po potencijalnom plenu, naplatiti svaki dinar te neudobnosti kada oči lovca glatko pređe preko njega (neću se zavlačit' jebo pas mater), i digne na noge početnike na najboljim mestima, uz komentar o prostačkoj đeci.
A: Slušaj, Miro, imam pakleni plan za vikend. Moji su konačno otišli negde, ne znam gde i ne zanima me, pa sam mislio da dođeš kod mene, pogledamo prikladan film, onda te odvedem u sobu, obljubim te i ispremeštam ti unutrašnje organe dva do tri puta. Š'a ka'eš? A? A?
B: Pa ne znam, ljubavi, mislila sam da odemo u pozorište, čujem daje se nešto sa Andrijom Miloševićem.
A: Andrija. Aha. Može Andrija, što da ne, dobar momak i vrstan gospodin.
B: Hah, da si sad video kenjaru na svom čelu. Ložim te, dečko, samo sam htela da vidim kol'ko si spreman da sediš na točku zbog mene. Dolazim i donosim rezervni par organa, al' biću tu oko ponoći, ne sme Čiken invejders da pati zbog tvog razgoropađenog libida.
