Kratkotrajna memorija, koja traje sekundu do dve. Upotrebljava se veoma često, naročito ako sagovornik ima nešto "važno" da mi kaže, a od te važnosti mi se čini da imam polnu bolest, koliko me boli kurac za to što je on rekao.
- E buraz, ulazimo Miki i ja danas u kladžu, kad tamo znaš šta!?
- Ček samo da aktiviram sekundarnu memoriju...
- baba e! Baba sastavlja tiket, znači nevera! hahahah
- Kolega spavate a? Šta sam poslednje rekao?
- Samo poslednje?
- Ne, ne moze, movate i posvednje i pvedposvednje zajedno!
- Kolega spavate? Šta sam poslednje rekao? koliko se sećam...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.