
Примитивно решење неке ситуације или проблема. Прелазак са лепих речи на увреде и песничење или грубо одрађивање одређеног посла, наравно са успехом. Углавном резервисано за људе са мањком стрпљења или знања али довољно промућурних да одређену ствар приведу крају.
- Зезаш да си успео да ми средиш врата од ормана, па мајстор је био диг'о руке?
- Па знаш дигао сам и ја, а онда сам узео чекић, унео мало сељачке варијанте?
- Како то?
- Па приковао сам их ексером десетком, отварај само ова друга.
- Напусти кућу!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Е мали Маре пребио Ивицу?
- Маре Филозоф?
- Аха.
- Значи невера.
- Озбиљно ти причам, кренули нешто да се напушавају и онда Маре каже њему дођи да ти покажем сељачку варијанту. Надувао га је ко гајде.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.