Izrazi potpuno atipični za civilizovanije krajeve. Obično se sreću u ruralnim predelima Šumadije i povezani su sa lokalnim poznanicama. Kod osobe koja sluša izaziva cuđenje, a potom i podrugljiv smeh.
Broj primera eksponenicjalno raste sa dubljim ulaskom u brdsko-planinske predele.
-Ala čuješ k'o lađevačka krava.
-Da se zna ko kolje svinju, a ko pere creva.
-Zarast'o k'o gov** u vrzinu.
-Slomila ga ko svinja mlad krastavac.
-Šta si se ukrtio k'o dunjac u pasuljevini?
-Da se zna ko trese šljive, a ko čeka u potoku.
-Šta buljiš k'o odran ovan?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ovo je pobedilo +
ima jos
Da se zna ko juri svinju po oboru a ko čeka ispred sa macolom. Ali njega nisam hteo :)