Mobilni telefon kupljen sa razvojem komunikacionih i satelitskih tehnologija u Srbiji, krajem devedesetih. Naš prvi mobilni, crno-beli, sa antenom, malim ekranom i velikim dimenzijama. Oblepljen selotejpom i izolir trakom ne bi li baterija ostala na mestu jer je poklopac izgubljen jos 2003. Papreno smo ga platili, a danas moramo platiti da bi ga neko uzeo. Ali ga još uvek čuvamo, tu, u nekoj fioci, iako ga punimo 2 puta dnevno, iako od njegovog zračenja kućni ljubimci imaju 3 repa. Na njemu smo naučili da posle zelenog kazemo "'Alo", a posle "Ćao" stisnemo crveno, da se, ako piše "message isn't sent", nešto zajebalo i da moramo ponovo probati. Čuvamo ga čisto da nas podseti da, danas, za 800 evra, mozemo kupiti pametnije stvari.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.