Mnogi od nas su kao mali na hleb stavljali: džemove, margarin i džem od kajsija, krem sir, Cipiripi i Eurocrem, paštetu i majonez, margarin i so, margarin i kolutiće čajne kobasice, margarin i med, kajmak sa posoljenim kolutićima krastavca, svinjsku mast sa alevom paprikom, ajvar sa kolutićima kuvanih kokošijih jaja, Rusku salatu... Neki i kao odrasli uživaju u sendvičima kod kuće, na poslu ili dok putuju, a ima i onih koji prave isušenu kolekciju sendviča i odlažu ih u sendvičarijume... Za neke sendviče sam čuo ili čitao da postoje, neke sam i video, ali nisam imao želju da ih dobijem i probam...
Reći ću vam kakve je sendviče moja baba pravila kada sam kao dete provodio letnje raspuste sa braćom i sestrama na selu, jer tada nismo mogli da odemo na more...
Dok smo se igrali po dvorištu baba nam je donosila sendviče na tanjirima ili nas je zvala da ih jedemo u kući. I braća i sestre su voleli te sendviče kao picu što smo voleli, pa smo terali roditelje i kod kući da nam ih spremaju ili smo ih sami spremali.
Na hleb je baba mazala margarin (Vital stoni ili Dobro jutro!), preko margarina je ređala kolutiće paradajza i kuvanih jaja, a odozgo je rendala beli sir i stavljala so. To je to, ništa posebno, ali tada nismo mnogo izvoljevali.
