Seoski dom kulture
Pored crkve i škole, obavezna institucija ruralnih naseobina, čak i u najzabačenijem Pripizdinsku. Vonabi hram kulturno-umetničkog žitija lokalnog karaktera, izgrađen u vreme bratstva i jedinstva.
Izvorno predviđen za održavanje proslava Dana oslobođenja Gornje Smočnice, inicijalizaciju pionirskih hordi, gostovanja glumaca Putujućeg narodnog pozorišta i smotre KUD-ova, Dom kulture preživeo je tranziciju, te se transformisao u ambijent seoskih igranki i nastupa vedeta estrade. Samim tim je postao mikro-Guča, poprište legitimnog prepijanja, ali i šansa za recku gradskih mangupa željnih organski gajenih, non-GMO pičića.
- Šta nam je večeras po agendi, a?
- Dublje, burazeru...
- Što si peder, jebote!?
- Tako se bre zove selo. Imaju Dani oskoruše, nastupa Ado Gegaj u Domu kulture, biće nadvlačenje konopca i takmičenje u brzom jedenju krvavice.
- Ti se spremio, a?
- Kako nisam, idemo firminom Nivom, sigurica. Jesi ti spremio žvaku?
- Aha, ja sam Cecin rođak iz Vijene, ti?
- Ja, brate, dvojajčani blizanac Seja Kalača. Vidi što sam namastio glavu, ko homokinetički, a? Ima da pospadaju brđanke.
- Ekstra. Ja vozim ovaj put, ti šikaj.
- Milioni neurona će umreti, matori.
