Seoski koljač prasadi

Osoba koja je najtraženija za vreme svinjokolje. Tokom godine ili radi nekakav "normalan" posao tipa automehaničar ili manualni radnik ali čim zazimi i dođe vreme za klat svinje, presvlači se u svoju koljačku uniformu koja se sastoji od para gumenih čizama, pantalona iz JNA, džempera iz humanitarne pomoći,maskirnog prsluka izraelske vojske, kape automehaničarske radione i kaiša na kome visi koljački pribor.
Od ostale opreme obavezno mora da ima brkove, bradu ili oboje, pljosku rakije da ga greje dok na hladnoći radi, mobitel uglavnom stariji od nokie 3310 u džepu da ga mogu zvat klijenti sa nekom četničkom 8-bit melodijom koju pušta da svira cela a on pevuši lagano reči uz muziku.
Visok najmanje metar 97, težak najmanje 100 kg, level rukovanja hladnim sečivima mu je maksimalan, hladnokrvan i nemilosrdan prema jadnim životinjama, ne priznaje tehnička dostignuća nego veru polaže u sekiru za ošamućivanje,nožinu za klanje, kantu za puštanje krv i vrelu vodu za rešavanje dlaka.
Dnevno obiđe 5-8 kuća, zakolje isto toliko prasadi a onda ide u kafanu da malo odmori. Sutra je opet u 5 ujutro na nogama spreman da života rešava neke nove ukusne kućne ljubimce.
Kada sezona prođe uniformu skorenu od krvi i iznutrica baca na pranje i vraća se starom načinu života. Do sledeće zime.