Šiljobrk Mudroser

Свеприсутна личност у друштву. Колико год да се трудили, не можете га избећи. Карактеришу га дуга масна коса -најчешће црна- , гојазно тело -од седења за компом- и мутне, полупијане очи, из којих, ако је веровати некима, просто избијају хумор и мудрост. Ипак, његова најважнија карактеристика, по којој је и добио име, јесу дуги, шиљати бркови, усмерени ка горе. Да ли су ови бркови упарени са кратком бадицом или не, зависи од поднебља у коме Шиљобрк живи. Најчешће место становања Шиљобрка јесте оближњи солитер, најчешће поред реке или парка, са погледом на исте.
У друштву, Шиљобрк се истиче тиме што увек седи на земљи, у турском седу. Сем турског седа, карактеристично је то што Шиљобрк увек седи у средини, приморавајући тако слушаоце да или формирају круг око њега -нешто налик сеанси са медијумом- или да седе лево и десно од њега, погледа увек упртих у Шиљобрка -тиме стварајући атмосферу сличну Да Винчијевој “Последњој вечери”. Сваком правом Шиљобрку више одговара ова друга варијанта. Импонује му ваљда, осећа се моћније, шта ли већ.
Елем, Шиљобрк увек има између 22 и 25 година, и иако му сви говорее да нађе посао, сматра себе интелектуалцем, и као такав категорички одбија ову могућност. У случају да је Шиљобрк старије старосне доби, обавезно је реч о апсолвенту -једном од оних “вечитих”- или је то пак новопечени студент коме никад није доста знања, па уписује факултет, други по реду. Шиљобрка никада нећете наћи на тзв. “pадничким” факултетима, попут Машинскoг, Техничког или Агрономског. Не, Шиљобрк воли само оне “фенси” факултете, попут Филозофског или Филолошког, те сходно томе исте и уписује. У крају у коме живи има и своју фан групу -обично скупина од 7-8 тинејџера kоји му се диве и гледају у њега као у Бога- са којима глувари сваке вечери испред солитера.
Одликује га једноставан -неки би рекли аљкав- стил облачења. Обично се у одевној комбинацији налазе бермуде -никад не носи панталоне- са бесмислено много џепова, мајица са обавезном апликацијом -најчешће је то Ел Команданте Че Гевара лично- како би показао свој бунтовнички дух, и поцепане старке - како би показао своју једноставност. У обзир може доћи и кошуља, увек карирана и увек са кратким рукавима, никада до краја закопчана.
У друштву увек пије шприцер -зимски-, јер је то пиће боема -а боеми су највећи мислиоци савременог доба. Слуша метал или рок. У кафане не иде, јер су оне легло простаклука и назадности нашег народа. Дискотеке не воли због “неадекватног избора музике” која се у истима пушта. На славе и весеља не иде, Цркву пљује -али то је сад у моди-, у Бога не верује, али у ванземаљце верује. Воли филозофске расправе и радо се у њих укључује. Када вам постави питање, то не чини да би сазнао нешто ново, или чуо ваш одговор, већ да би вас убедио у свој. Монархиста је, Шешеља мрзи, на изборе не излази. Спорт не прати јер је то за ретарде. Одликује се великим самопоуздањем. Егоцентричан је. Убеђен је да је увек у праву. Његове мисли су најдубље, његови вицеви најсмешнији. Себе сматра несхваћеним геније и највећим умом данашњице, и иако то пориче, сања о томе да за њим јуре масе са нотесима и записују сваку његову реч.
Вукајлију сматра забавом малоумних, али мисли да би, упркос чињеници да сајт ретко посећује, требало да добије титулу почасног администратора или тако нешто. Ако у друштву нема никога ко би аминовао његове ставове -што је богохулно и помислити!- назива их неандерталцима и слепима код очију, јер не виде његову величину. Порниће не воли -иако није ретка појава да је то маска испод које се крије “кожа, ланци, бичеви перверзњак”-, а за девојку нема времена. Нема свој одређени фах, јер “сваки фах је његов фах”-барем он то мисли. Русе и Немце обожава. Куне се да није комуниста, иако Лењинову биографију увек држи надохват руке. Фашиста није али се Хитлеру диви. Анархиста није, али види себе на челу покрета који ће срушити систем. У будућности, нада се барем докторсклој дипломи, иако сматра да би за његов ниво генијалности требало смислити ново звање. Његов мото је: “Ја, Бог -или “Оно Нешто” како га као убеђени атеиста назива-, десет места празно, па сви остали”. Идоли су му Ниче и Хемингвеј - зашто, ни сам не зна, јер не чита ни једног, ни другог-, а омиљена пеcма: “Нико као ја”.