Jest' da kod nas u Srbiji ima puno seljaka, ali nije nijedan tako..... kako da kažem.... poseban kao sremski seljak Sima. Krenuvši auto putem za Novi Sad stižemo u Stari Slankamen, rodno mesto našeg Sime.
Sima je jedan od klasičnih primera Sremaca, mada ima nešto unutra u sebi što ga izdvaja.
Uvek ista crna kožna jakna i vuneni džemper na cik-cak linije sastavni su deo svakodneve Simine opreme. Isprljane sandale, koje nosi preko crnih čarapa, osećaju se, ali on to nekako uspešno uspeva da sakrije .
Srednje visine, debelog stomaka, sedih brkova, brade i kose uvek je spreman da pomogne komšijama.
Od kad mu je žena umrla sam brine o domaćinstvu. Ima krave, svinje, kokoške i ostale životinje. I kako kaže nije mu teško. Smrt žene je malo teže podneo i počeo je da pije. Ne puši.
Voli rakiju svih vrsta mada ako je nema može i pivo da dođe u obzir. Omiljena mu je šljivovica, a od piva jelen, u plastičnoj flaši. Zbog toga je uvek crven u licu. Omiljena hrana su mu sir i kajmak.
Voli da pije kafu sa komšijama (i komšinicama) i da priča viceve. Kažu u selu da većeg šaljivdžiju nisu videli. U svojoj maloj radionici, seoskoj dečici uvek pravi igračke i tako te stvarčice. Voli da sa prijateljima odigra po koju partiju šaha i tablića. Voli sport. Navija za Fk Inđiju.
Ne smeta mu kad ga zezaju: "Sima što ga prima". Samo se osmehne.
