
Скоро да не постоји храна која у гостима није укусна. Колико год да се трудили да у туђој кући одбијете понуђени оброк, ваша црева ће вас увек одати. Чак и парче џема и хлеба изгледа неодољиво.
Да ли је то повезано са чињеницом да је храна увек слађа кад ти је неко други спреми још увек није научно доказано ни потврђено, али је веома јасно и више него очигледно да је ту ипак у питању неки подсвесни синдром госта који нас све одликује. И стварно, као да је потребан неки посебан напор да се одупремо утицају овог синдрома где год да се нађемо. Џаба што уста упорно понављају: "Не, хвала, малопре сам јела". Још ако замирише...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.