Sindrom staklo-ogledalo

To je opšteprisutna pojava na ulicama ispred onih objekata koji imaju zatamljena stakla koja onemogućavaju prolaznicima da radoznalo gvirnu u unutrašnjost objekta, al zato im pruža zadovoljstvo ogledanja u istom. Gotovo nijedna prolaznica ne odoleva da ne okrene glavu i brzopotezno ošacuje svoju figuru, a po potrebi i popravlja izvesne detalje. Da l' je frizura na mestu? Je li ona bubuljica još uvek dobro maskirana korektorom? Šminka tu? Suknja još uvek prekriva zadnjicu? Celulit vidljiv? Ups, nema mi tašne...
Ukoliko bi se proučavalo njihovo kretanje, moglo bi se zapaziti naglo usporenje pred početak izloga i okretanje glave ka istom, zatim nastavak usporenog pravolinijskog hoda dok glava stoji u istom položaju, omađijana čarima ogledala i hipnotisana samoskeniranjem. I logičan sled je sudar sa prolaznicima iz suprotnog smera i nemoguć-za-izostaviti komentar „Alo, bre, gledaj kud ideš...pip..!“