Osoba koja se dere i kad ne treba, priča takozvanim '' s planine na planinu '' jezikom, izlači maks iz glasnih žica k'o narodnjak. Trabunjar. Prilično kokosineličan, zuji okolo i traži žrtvu, da joj 'vadi' bubne opne.
Društvo se okupilo na terenu, dolazi Zvuka.
- AAA, GDE STE MAMU VAM, JESTE VIDELI KAKO PROLETI ONAJ SA GOLFOM, A!?
- Daj Zvuka, brate, koji ti je, šta se dereš, ko da si siš'o s Vlašića?
- PA, NE DEREM SE, SAMO KAŽEM, ZAMALO GA NIJE PREVRN'O!
- Opet se dereš, brate.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Makni apostrof kod 's'.
zar, bas moram? :D
Ne moraš, al' lepše je za oko. :D