
Ko uspe da se podseti odlaska na more u organizaciji obdaništa, sada može da prekopoka po sećanju traume koju je odavno potisnuo i da se evocira epidemiju vaški. Ja se sećam kao danas kako nas vod vaspitačica skida do gole kože, jedna te drži u lavoru sa vodom, a druga te riba sa izizetno grubom krpom, sva nas riba sa istom krpom, pre toga šišanje do glave, a posle toga posipanjem sa nekim praškom. Svi vrište, pa i ja vrištim!
U današnje vreme se ne dešava da vam dete vrate ošišano ko malog robijaša sa mora. Zato što su nosioci vaški kao najniži sloj društva neće nikada videti more.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.