Patrljci svega i svačega, koje prikupljamo tokom života.

- Klupko raznobojnih žica od kojih su nekada pravljene praćke.
- Petarda nađena na ulici, pri polasku na doček Nove 199...
- Kamičak neobičnog oblika pokupljen na ekskurziji u Grčkoj, namerno uzet u Delfima jer je vodič rekao da se ne sme ni kamenče odneti.
- Prva ukradena čaša u kafani. Trofej nad trofejima.
- Mala drvena kuglica sa dve crne tačke nalik očima, koju se šeta među društvom već par godina, upoznaje sa svima i predstavlja se kao Wiki.
- Parče drvene olovke iz prvog osnovne.
- Posvećena pesma od drugarice iz klupe, neki Bojan Marović ili tako nešto.
- Isečak iz novina koji je poslužio za start prve devojke na faksu, skrenuvši joj pažnju da liči na ribu sa slike, sa čupavom kosom i razjapljenih usta.
- Pečat kao propusnica za ulaz nekadašnjeg popularnog kluba, maznut sa stola na ulazu u teškom pijanom stanju.
- Majica ispisana imenima ljudi, poznatih i onih koji su imali marker pri ruci.

ситнице које живот значе - мда, немам пара, ал имам смисла за уметност, креативна сам особа и тако то...

Kada u malim stvarima pronađeš veliki razlog da ideš dalje.

Na samom početku valjalo bi reći, da se nikako ne misli na onih nekoliko hiljada, koje nedostaju do prosečne plate, na pivo koje ćeš popiti posle radnog vremena ili onih sat vremena koje ćeš provesti sa decom ili unučićima u parku. Ovde se govori o pravim sitnicama. Dovoljno malim da stanu na dlan i dovoljno značajnim da ispune čitavo srce. Ponekad to može biti upaljač, lančić ili recimo običan privezak za ključeve, zašto da ne.
Opet, ma koliko ne valja pričati o tim stvarima, to je često sve što vam ostane iza jedne osobe, koja je imala u najmanju ruku značajnog udela u vašem životu. Ponekad je taj rastanak uzrokovan nesrećom, nekad tek ovim životom koji je kvarniji od zuba, a počesto udela ima i luda ženska glava. I onda vam ostane nešto od gore navedenog, da vas tek ponekad podseti da na rastancima ne treba govoriti zbogom, već samo do sledećeg viđenja.