Krenuo si da sa drugarima, avanturistima, željnim uzbuđenja, adrenalina ili makar trenutka bekstva iz ralja urbane džungle, nazad u naručje prirode, napred u sokove matice. Možda ćete da hajkujete zlatiborskim visoravnima ili kampujete u zabitima Homolja. Možda ćete da splavarite Tarom ili se verete po Prokletijama. U svakom slučaju, jedva čekaš da otkriješ sve lepote svoje rodne grude, da udahneš miris šume, da čuješ zvuke divljine. Vlažan si od želje da upoznaš njene izvorne, čestite ljude, da sa njima podeliš pravu domaću prepečenicu i osetiš autentičan duh čoveka neukaljanog potrošačkim društvom.
Sve je predivno, vreme vas je poslužilo, iskusni Peđa je spakovao ama baš sve što treba za muževno putovanje u delimično nepoznato. Pičite kroz rastinje, raspoloženje raste, svi zezate i prozivate dežmekastog Dimitrija, ne date mu otvarač za konzerve, dobacujete se njegovim termoforom, dobacujete mu „Skiči kao prase ako hoćeš da ti ga dam“. I on skiči, dok se vaš zvonki smeh ori kroz krošnje i odzvanja niz gudure a termofor se presijava belinom podnevnog sunca.
Kako zalazite dublje u krasote flore, pri svakom susretu sa malim čudima faune sve ste uvereniji da ste dobili baš ono što ste tražili. Nema ničega što bi vam moglo pokvariti ugođaj i osećaj da ste raspojasani istraživači, kročitelji i krčitelji, na korak od toga da budete ploditelji i pamprčitelji – sem ponekog čobanina koji vam iz daljine nešto maše, a vi njemu odmahnete i nastavljate dalje, dublje, dok najzad ne ne dođe veče. Podižete bivak, zimikate se ko će da deli šator sa Dimitrijem, Marko je već izvadio gitaru.
A onda, pucanj.
Ptice prhnu i odgrakću. Vi se ukipite. Peđa, kao i uvek najpribraniji među vama, prvi skoči na noge i zausti da nešto kaže, ali već je kasno jer njegov uzvik prekrije još jedan zaglušujući prasak – metak se zabija u kamen tik ispred tvojih nogu, ka-ćijung!
Iz žbunja se pomaljaju tri prilike, tri muškarca naoružana dugim cevima i obučena u zapuštene kombinezone prljave kao mašta Rođe Raičevića. Jedan je veći od ostalih, pakleni krmak sa glavom koja ne poštuje pravila Euklidove geometrije i koja mora da je uspešno zaustavila rad hidraulične prese makar jednom.
Krmak gleda okolo i pogled mu se zaustavi baš na tebi. Odsjaj bale mu sevne sa donje usne koja se krivi u osmeh, svrdla te čkiljavim pogledom pod koprenom graški znoja koje su mu se skupile na trepavicama, otkopčava svoj štrokavi šlic levom, dok desnom, u kojoj je pomalo zarđali ali i dalje jezivi kalašnjikov otet od mudžahedina devedeset treće, pokazuje da klekneš.
Skiči kao prase, dečko. Ako hoćeš da ti ga dam.
