Dešava se na kraju radnog dana, kada stignete kući, sa posla/sa fakulteta/iz škole, i kada u sobi počnete sa skidanjem sve dodatne opreme sa sebe.
Ručni sat se skida sa ruke, skidaju se slušalice (večito umršene), gasi se iPhone/iShuflle/iWalkman/iRadio (šta ko sluša), iz džepova se vade redom mobilni telefon(i), ključevi, novčanik, papirne i/ili vlažne maramice, zatim žvake, ako je išta ostalo (najčešće Orbit svetlozeleni), labelo za usne (ako je zimski period), neki skidaju i naočare, a neki skidaju i prsten (da se razumemo, ima ljudi kojima prsten smeta).
Kod pripadnica lepšeg pola, uklanjanje svih tih pomagala, takozvanih-gadžetsa, traje malo duže, iako one imaju jednu veliku torbu, (po mogućstvu Lui Vilton), pa je onda sve gore navedeno smešteno u nju, ali, one imaju procese skidanja šminke, nakita i ostalih fimejl gadžetsa.
Vraćam se sa posla, ulazim u kuću, sažvakan celodnevnim rmbačenjem i gradskom gužvom u špicu; još sa vrata osećam miris gulaša!
Keva viče: "Ajdeeeee da jeeeedeeeš! Spremila sam guuulaš!"
Odgovaram: "Evo, samo da ostavim stvari u sobu!"
Process: >>removing all gadgets<< :loading:
. . .
Keva opet viče: "Ajdeeee bre, o'ladi se ručak, čekamo te 15 minuta!"
Derem se iz sobe: "Evo bre, samo da poskidam ove gadžetse sa sebe!"
Čuijem ćaleta koji gunđa: "U naše vreme je bilo bolje, bez sve te tehnologije, nismo ni struju imali, pa smo opet bili živi...a sad čekam ovog magarca pola sata dok mi creva vrište bariton..."
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
"dok mi creva vrište bariton..." hahaha genijalno. :D
hvala :)