
Гост нон грата. Далеки рођак који се не либи да те прогна у игзнанство спавања на каучу и по пар дан, ноторни алкос комшија који се гребе за чашицу кастом мејд мученице при свакој посети, другар који ти је у подруму разбио задњу флашу александровачког вина кад сте били клинци, коју ти је ћале чувао да отвори на први спомен твоје женидбе. Астероид убица космички познате српске гостољубивости, арчитељ кућне хармоније, онај коме је и прва кафа, кафа сиктеруша.
-Е, човече извини што касним, долазио ми неки рођак из Тополе.
-Знао сам да си кљунар, Бранковићу, обећао си ми да ћеш ми помагати данас цели дан. Неће ова соба сама да се окречи... Ал', добро, родбина је то, што ниси остао?
-Ма, какви, то неки ћалетов далеки рођак, скинуо би ти фолију са даљинског, подсети га ћале на кеца, за неке ситне паре што му дугује још од кад су терали бензин из Румуније, побеже главом без обзира.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Dobro napisana defka i dobar primer posebno setno podsećanje na šverc benzina :)))
+
Фала, Џони.