Gost non grata. Daleki rođak koji se ne libi da te progna u igznanstvo spavanja na kauču i po par dan, notorni alkos komšija koji se grebe za čašicu kastom mejd mučenice pri svakoj poseti, drugar koji ti je u podrumu razbio zadnju flašu aleksandrovačkog vina kad ste bili klinci, koju ti je ćale čuvao da otvori na prvi spomen tvoje ženidbe. Asteroid ubica kosmički poznate srpske gostoljubivosti, arčitelj kućne harmonije, onaj kome je i prva kafa, kafa sikteruša.
-E, čoveče izvini što kasnim, dolazio mi neki rođak iz Topole.
-Znao sam da si kljunar, Brankoviću, obećao si mi da ćeš mi pomagati danas celi dan. Neće ova soba sama da se okreči... Al', dobro, rodbina je to, što nisi ostao?
-Ma, kakvi, to neki ćaletov daleki rođak, skinuo bi ti foliju sa daljinskog, podseti ga ćale na keca, za neke sitne pare što mu duguje još od kad su terali benzin iz Rumunije, pobeže glavom bez obzira.
