Čovek bez stalne adrese. Osoba koja je pošteno izlizala đonove tumarajući cestama i kojoj su sva nadanja iscurela kroz šuplje džepove. Jedino što joj preostaje jeste da se u brk naceri životu, malo jače ogrne dotrajalim kaputom i uputi u novo stradanje.
:Predstavnici opštine pred izbore dolaze do lokalne skitnice, nude mu garsonjeru, nadajući se da će tako dobiti određeni broj glasova:
-Da mi tebi druže Milutine damo jednu sobicu, čovek si nisi pašče majku mu.
-Neka drugovi nije to za mene, da me zatvorite u kutiju od deset kvadrata. Razboleo bih se ja tu, osećao bih se previše garsonjerično.
Čovek koji ne pita, umesto da kao pitač ne skita. Njega nikad niko ne ljubi.
-'oćeš da mi pušiš?!
-Molim?!
-Ma samo pitam, čisto da ne postanem klošar.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.