Čovek bez stalne adrese. Osoba koja je pošteno izlizala đonove tumarajući cestama i kojoj su sva nadanja iscurela kroz šuplje džepove. Jedino što joj preostaje jeste da se u brk naceri životu, malo jače ogrne dotrajalim kaputom i uputi u novo stradanje.
:Predstavnici opštine pred izbore dolaze do lokalne skitnice, nude mu garsonjeru, nadajući se da će tako dobiti određeni broj glasova:
-Da mi tebi druže Milutine damo jednu sobicu, čovek si nisi pašče majku mu.
-Neka drugovi nije to za mene, da me zatvorite u kutiju od deset kvadrata. Razboleo bih se ja tu, osećao bih se previše garsonjerično.
Čovek koji ne pita, umesto da kao pitač ne skita. Njega nikad niko ne ljubi.
-'oćeš da mi pušiš?!
-Molim?!
-Ma samo pitam, čisto da ne postanem klošar.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.