
Као и у животињском свету, тако и код људи постоји такозвани ланац исхране. Код људи систем поретка тог ланца исхране, уз кинту, најчешће чини снага обично праћена годинама.
Перфектан летњи дан. Температура таман како треба, душу дало да се по завршетку поподневног одмора оде у оближње школско двориште на партију фудбала. Друштво је на окупу, небо ведро ( неће бити кише ) и прави је тренутак да нова кожна лопта у улици окуси врелину фудбалског терена.
Друштво се полако скупља, сваки клинац чека 17:00 како би изјурио из куће на фудбал са својим најбољим другарима. Одлази тамо и види празан фудбалски терен на који полако почињу да стижу његови најбољи ортаци - њих 9, тачно колико треба да се распали један меч 4+1.
Друштво је већ ту. Нова лопта полако је почела да добија огреботине и подеротине од паклених шутева десетогодишњака. Сви су загрејани, утакмица може да почне.
Лети се на све стране, повицима "Наша, наша!" клинци сами за себе деле правду. Право извођења слободних удараца, пенала и корнера стиче се драњем "Први бијем!". Клинци се проводе као никада у животу, славе своју младост играјући спорт који су већином научили сами од себе, а ко зна, можда се баш ту крије неки нови Пеле, Марадона, Стоичков, Стојковић...
У јеку борбе, догађа се оно најгоре могуће: На терен долази десетак локалних алкоса, пар ликаова који живе у кладионици и локални наркоман кога се сва деца плаше више него својих маторих. Они почињу са напуцавањем једног од голова, а самим тим показују дечурлији да је ред да се помере са терена. Клинци, немоћни узимају своју лопту ( у најбољем случају; дешава се да буде "позајмљена" од стране маторих) и одлазе на клупицу поред терена да се одморе од 15 минута играња фудбала... а планирали су да играју бар сат, два. Остаје им само да жале како то није фер и како они, кад буду дошли у те године, неће терати млађе са терена.
Прича се наставља 15 година касније, само ових десетак клинаца овог пута прелазе у улогу доминантних, нажалост, преузимајући неке од поменутих улога.
Од њихових снова да буду познати фудбалери, за пар њих остала је само Марадонина љубав према наркотицима.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Dobra, dobra.+
Istina, istina.+
Aaaaa! !!! Tek sam sad video ovu prvu sliku , pa to je moje bivse skolsko , osnovna skola Filip Filipovic, Duvaniste !! AAaa
Melanholična defka. +
Jako lepo, Peki d boj. Kraj mi se bas dopada.
Nekad bilo, današnji klinci kurčeviti jako
+++