
Ја нисам. И не знам; да ли је икад ико у овој јами скакао од среће? Нико никад да ја знам, тако да ми тај скок од среће има само фигуративно, пренесено значење. Смејемо се, веселимо, вриштимо ал' никад не скачемо! Мада рекао бих да је тај смех у фазону Робина Вилијамса. Глуме ради; ради избегавања сувишних питања радознале заоставшине. Изгледа да смо толико бедни да је овај скок и сузе од радости само пука маштарија. А када би нас запуцала прерадосна вест, вероватно би уследио инфаркт, тако да одређене информације треба прослеђивати на кашичици, у малим дозама...
Ако коjим случаjем видиш овакав призор, искористи паметно аjфон и сними ситуациjу. Ако пак доживиш, подели са мном, нећу бити циничан и зао.
- Хало?
- Е братеее, дао гол сандерленд јеботе пролази ти тикет јебених сома јурааа братее! Хало? Јеси ту? 'Ало Мики?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.