
Популарна дечја игра, која се састојала у томе да бар троје (безвезе је кад је двоје, нема ко да лови лоптицу) додају лоптицу једно другом уз скок, као да шутирају на кош, а особа у средини покушава да им пресече шут. Онај коме је шут пресечен стаје у средину.
Често се играла како на малим тако и на великим одморима а уместо лоптице смо користили друге реквизите-згужвани контролни са огромним кецом преко себе, гумицу за косу неке девојчице која би онда избезумљено јурила од једног до другог покушавајући да је отме, или капу неког најслабашнијег другара из одељења(да би нас годинама после тога, кад смо већ порасли помало гризла савест).
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Mi smo je zvali "u laci".
Ali to je to u suštini. :D
Ima li ko da pamti da je igrao ovu "popularnu igru" pre 1985? Ako da, u kom gradu?