Škola

U svesti mnogih majki najvažnija stvar u životu, nešto najbitnije u porodici.

Pola sedam, nigde nikog, još mrak. Samo jedno srce ne spava. Plaši se, ako bi zaspalo, ne bi moglo probuditi najdraže joj dete za školu.

Sedam i pet je, još nije ustao...
- Sine, ustani! Zakasnićeš, već je pola osam!
- Pusti me, ne smaraj! Nije mi ni alarm još zvonio...
- Ma kakav alarm - nije ti ni zvonio, zakasnićeš! ... ajde, sine.
- Ma pusti me još malo, stižem na vreme, ne brini se!
- Sam si kriv što ležeš kasno! Nemoj sad da te polijem vodom, alo bre (naglo povisuje ton)! Šta si se zavalio? Zar ćeš uličar postati! Nemoj sad da se probudi otac, pa nećeš više ni spavati, a bogme ni ja!

Sin je ustao posle tolikih peripetija i uvideo da je ponovo poranio u školu...