
Mera za dinamiku. Jedini čas koji traje 45 minuta, a na časovima kada se predaje novo gradivo, ili profesor ispituje, izgleda kao da traje 90 minuta. često se pitamo da li nam je sat stao, i koristimo razne vidove zabave, i raznih čudnih stvari kako bi se lakše otarasili vremena. Druga dimenzija vremena jednog časa, ona kada je u pitanju pismena vežba, ili kolokvijum. Onaj prethodni osećaj za vreme se zaboravlja, i sad isti onaj čas koji nam je trajao 90 minuta, traje 20-ak minuta. Dali bismo sve da imamo onih starih dobrih 90 minuta, počinjemo da paničimo i cenimo vreme, dok profesor izlazi sa časa,a mi jurimo da predamo naš rad. Onaj osećaj da cenimo vreme, splasne već na sledećem času.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Dobra +