Uvek je to najveća likčina. Ni profesori nemaju pojma zbog čega je zaposlen, ni učenici nemaju pojma zbog čega je zaposlen, direktorka verovatno zna, ali neće nikome to da otkrije. Tema na gotovo svakom času.
Školski domar je uglavnom buntovnik, radi kad se njemu radi i ostavi strašan krš za sobom. Ponekad mu se nešto kvrcne u glavi pa krene da radi bizarne stvari.
Alat mu služi da bi se njime češao po glavi (ili po dupetu, ko će ga znati) dok razmišlja kako da obije plakar ili otpuši cev.
Moj domar stvarno zaslužuje da o njemu bude pisano!
Ima običaj da uzme kosilicu i kosi po betonu, tačno ispod prozora učionice (kabinet profesorke koja se žalila da on ništa živo ne ume da popravi). Kosilica proizvodi tako strašan zvuk da ništa živo ne čujemo na predavanju.
Kad se seti da kosi travu, obično ide u krug, kosi samo jedan deo, a pritom stavi papirne maramice u uši, pošto mu smeta zvuk.
Kad god ga neko od profesora zove da nešto popravi (a to bude strašno često, pošto je škola u fazi raspada), uvek tupavo gleda u cev ili kvaku, kao da nikad u životu nije nešto popravio. Profesori uglavnom stave ruku na čelo ili ga gledaju klimajući glavom levo-desno (faca govori: čemu li ovaj služi?!?).
