Због непостојања мензе у школи или пекаре у близини, власници локалних продавница често прибегавају различитим домишљатим методама како би привукли ђаке да баш ту купују ужину, тј. да је не носе од куће. Јер друге продавнице у близини ионако и нема.
Продавачице од газде добију "задатак" (читај: "наређење") да у "изузетно" стерилним и хигијенски исправним условима од хлеба и салама направе маштовите, укусне и јефтине сендвиче.
На крају се сви ти сендвичи сведу на исто:
четврт хлеба и ручно сечених пар листића паризера.
Ако сте добри са продавачицом, по жељи може да вам стави и мало кечапа или мајонеза у сендвич. У супротном, флаша чесмоваче решава проблеме са гушењем које настаје услед сувоће хлеба, мањка саламе и недостатка прилога.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Da i to ti daju parizer neki mnogo lošeg kvalteta, ima mnogo onog belog na sebi, a deca se opet guraju k oće pre da kupi tu ,,užinu".