
Дефинисано на једноставан начин, то је вид такмичења у коме учествују ученици једне или више школа и такмиче се у количини знања које поседују из одређеног предмета. У пракси, све је то много компликованије.
Сами ученици се такмиче из различитих разлога и побуда. Добар део њих се такмичи под утицајем наставника који би успех ученика на такмичењу тумачили као свој професионални успех. Други наступају под притиском родитеља који неретко кроз успех деце лече сопствене комплексе. Трећи су генетски предодређени да буду штребери и да се доказују, па им такмичења заиста нешто значе, уживају да се такмиче и у томе налазе сатисфакцију. Четврти (углавном средњошколци), у такмичењу (нарочито републичком, када се често спава у хотелу у неком другом граду) виде прилику да појебу нешто, пошто сматрају да ће обавезно да налете на напаљену и загорелу вршњакињу, пуштену с ланца и ван домашаја родитеља, која само њих чека да им подари своје тело. У пету групу спадају прагматичари. Они се такмиче како би били ослобођени са што више часова.
Све ове врсте такмичара се могу наћи на било ком од нивоа - школском, градском, окружном, републичком итд. Нарочито је на републичким такмичењима гунгула и не зна се ни ко пије, ни ко плаћа - десетине умоболних наставника који упорно гурају своје кандидате и боре се за њих као да су у рату, други наставници и наставнице (који су такође пуштени с ланца - брачних партнера нигде на видику) су једва дочекали прилику да се зближе, организатори трчкарају горе-доле како би укњижили неки плус код шкоских надзорника, ту и тамо се нађе понеки родитељ да осигура неизлазак детета из стакленог звона итд.
И на крају, при проглашењу победника, обавезно мора да дође до изражаја бар неки вид српског шабанлука. Нпр. на извесном републичким такмичењима деведесетих, главне награде које су се додељивале уз дипломе, биле су медаље - златна, сребрна и бронзана. Али није било довољно да будеш први на такмичењу да би добио златну медаљу. Мора да се штеди - само ако имаш изнад 96/100 поена, добијаш злато. Ако имаш деведесет, добијаш бронзу, без обзира што си први.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
+
Терор. Ја сам имао рецимо петицу из физике али не зато што ми је то нешто специјално ишло него зато што сам учио. И професорка ме тера на такмичење, ја сам покушао да се извучем и онда ми је запретила јединицом! Шта сам могао. Био сам у основној и имао страх од професора. да је било у средњој мало другачије би се то завршило :))) И касније сам ишао на нека такмичења али увек на нула поена и на зезање +++
Плус од прагматичара.
I mene je isto profesor fizike terao da idem na takmičenje, i to zato što sam posle jedinice dobila peticu, pa me je zgotivio ( a to mi se i dan-danas redovno dešava).
Morala je moja mama da dolazi u školu da bi mu objasnila kako sam potpuno nesposobna za fiziku.+