
Iskonska i nezajažljiva potreba nas Srba da ga nekako utnemo omiljenim nam komšijama iz bivše Juge. Znajući da mučenici nemaju pesmu uz koju bi slomili čačkalicu, a kamoli razbili čašu i da će sigurno u potrazi za dobrim provodom posegnuti za nekim od naših kanala, zli umovi naših medijskih javnih servisa su skovali dijabolični plan i kao pozadinu u novogodišnjim programima ubacili gomilu mladića i devojaka u srpskoj narodnoj nošnji. Kad su se najmanje nadali, naši susedi su nekom mračnom silom, teleportovani iz toplih domova pravo u tamni vilajet. Il' ćeš uz Tozovca na sto međ' predjelo, pokidane košulje, trešten ko majka seći vene kol'ko ti je dobro ili ćeš uz Kemala Montena, bukvalno seći vene u pokušaju da se setiš svoje prve pesme. Ništa sneg, ništa šuštanje, ko gleda kajaće se, ko ne gleda kajaće se.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Ето ти још један за дефинисање :)+
Хахахаха! Добра! :) +