
Углавном радња која се никад не деси. Омиљен начин код нас, да се отарасите некога, са ким не желите да причате, ко вас ''смара''.
1: 'де си брате, шта радиш?
2: Ево ништа, смарам се,шта ти?
1: Ма ништа брате, мислили ортак и ја да дођемо до тебе касније, мало да блејимо.
2: Е, слаб ми сигнал брате,ништа те нисам чуо,ае назваћу те касније.
1: Хало брате, кад ћеш ми донети оне паре што ми дугујеш.
2: Е брате слаб ми сигнал, ае чујемо се касније.
1: Долази сместа кући, рекла сам ти до 2 имаш излазак, убиће те отац кад дођеш кући.
2: Шта, хало, ништа те не чујем (шшшш), слаб ми сигнал, ае назваћу те касније.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Samo opušteno.
+, наравно.
Опуштено, хвала. (:
Ja sam nekad i u tunelu. =)
хахахах, реално, ја у лифту најчешће. (: