Pojava karakteristična za naš narod koji ne veruje poštama i poštarima. Kad šaljete novac ili pakete studentima u veliki grad, to najčešće obavljate tako što navedeni paket date kondukteru autobusa i objasnite mu da će neko čekati na krajnoj stanici da to preuzme. Poštarina se uplaćuje gotovinski bez PDV-a.
- Mile, evo ti ovaj paket za Jovicu da pošalješ ujutro autobusom u Beograd, znaš da dete voli domaću hranu, a ima i neki dinar u paketu...
- Ženo, bre, što ne šalješ to poštom?
- Kako poštom, crni čoveče? Em kasne, em otvaraju pakete, em je skupo, em ne stigne sveže...
- Jeste, a Cane Krdža kad uzme paket u autobus naplati mi kao povratnu kartu! More, idem ja da to odnesem, ionako moram da vidim kako ide taj fakultet...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Prvi!
nije prvi ali jeste
Peti!
Hvala, bez obzira na redosled :)
maestralno ... +čina ...
Ova je super, lepo si se setio ovoga, moj cale nesto stalno mulja na toj autobuskoj. haha