Slava bez klanja

Кумашин: Оооо па здраво куме, срећна ти слава, славио је још сто година дабогда!
(мва мва мва)
Кум: Фала кумашине долазио ми ти још сто година! Седи куме, узми мези...
Кумашин: 'Оћу куме, здравље од бога. Ну дедер, суни једну ону твоју душманку, да плакнем грло.
Кум: Дисконектовачу?
Кумашин: Амин! Да интензивирамо дискусију.
Жена: Милутине, колима смо...
Кумашин: Знам ја да смо колима! Код кума долазим већ 30 година на славу, научила су кола сама пут!
(фртаљ сата касније)
Кумашин: Него куме, дај нешто масно да пресечем ово. У'ватиће ме...
Кум: Ево одма' кумашине, за тебе све. Жено дај овамо оне шницле од соје за кумашина и немој да ми штедиш!
Кумашин: Соја?!
Кум: Јебига кумашине, године, мора мало да се прати холестерол...
Кумашин: Е па куме овако ме никад нико увредио није! Жено, диш се, идемо!
Кум: Чекај бре куме, немој да си на крај срца! Саћу малог да пошаљем по кобаје.
Кумашин: Кобаје? Ја по заклано дош'о а ти ме кобајама 'раниш! Жено, седај за волан, ја не мерем да возим, мркну ми свест од глади. Ово ти је куплунг, ово гас...