Samonikla kultura locirana sa strane lobanje, neretko pokrivena slojem kose. Nije ona čeona, treće oko, niti neka gadna nausna majovitara. Ova je latentna, hipsterajka, koja postepeno narasta sa povećanim unosom trans masnih kiselina klase pečenja, podtipa hrskavog krmećeg.
Primećuješ je dodirom, osujećenim naletom češlja ili usled nemogućnosti da navučeš kapu, koja je do tada bila knap taman.
Neiskusno procenjuješ da je uzrela i rešavaš da je požnješ. Nehajnim potezom izvodiš susret dva kažiprsta na njoj i ugledaš blesak. Reski bol koji se širi arkadom, zahvata prednji režanj i pretvara se u glasne damare. Krv suklja ko da si ubio steonog komarca, a glava na tom delu dobija otvor dostojan samoubilačke prostrelne rane. Zapušavaš rupu najbližom tkaninom, dok ti se postepeno vraća vid.
- Pošta!
- Evo, odmah! Uuu jebote, ala boli, izliv mozga u krv...
- Dobar dan, gospodine. Evo, potpišite ovde... Uf, izvinite gospodine Arafat, nisam Vas prepoznao.
- A?
- Izvinite što pitam, ali: koji će Vam kurac stolnjak na glavi?
- Puko sam slepoočnu bubuljicu... Nego, jebote, kakav si ti to poštar-zajebant?
- ’Ladno si uzeo plavu kovertu sa pozivom za sud, ahahaha.... Moša! Alejkum selam. Tri mor tu gou...
