Jedan od najvećih paradoksa postojanja upošte.Neobjašnjiv, ali sveprisutan.
Sastoji se u sledećem: Neprihvatanje nekoga ili nečeg što je u potpunosti sinhrono sa vašim shvatanjima, vašom ličnošću ili pak vašim izgledom.
Manifestacija: Podozrenje, ničim izazvani bes, stres, mržnja usmereni ka uzroku bez ikakvog razloga, psihičko i fizičko maltretiranje... da skratim, nema pozitivne reakcije.
Ishod: nulifikacija ili anihilacija uzroka.
Da li je u pitanju činjenica da mi svi ako ne nerviramo onda makar malčice mrzimo sebe?
(Dan kada ne možeš lepo da namestiš kosu, kada misliš da ti je pozadina prevelika...)
Da niko ne želi da se zabavlja sa samim sobom?
Ili da dve devojke koje se na nekom javnom mestu pojave u istoj haljini automatski odmeravaju kojoj bolje stoji (a i svi oko njih)?
Ja iskreno nemam pojma.
Ali svi znamo da je ovo tačno.
Think abut it!
