Gradski golub. Golub bez pedigrea. Nije visokoletač, ni pismonoša, ne leti dugo. Hrani se na ulici, onim što nađe(ostacima hleba, pogačica, kifli, bureka, prosutim kokicama...) ili milosrđem dokonih penzionera kojima pretekne neki dinar od penzije. Načinom i mestom življenja podseća na uličnog psa mešanca.
- Koja je rase ova tvoja kuca? Baš je slatka!
- Seldžuk, neka šljuka, ko će ga znati! Dopratio me jedne noći do kuće i ostao tu.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.