Gradski golub. Golub bez pedigrea. Nije visokoletač, ni pismonoša, ne leti dugo. Hrani se na ulici, onim što nađe(ostacima hleba, pogačica, kifli, bureka, prosutim kokicama...) ili milosrđem dokonih penzionera kojima pretekne neki dinar od penzije. Načinom i mestom življenja podseća na uličnog psa mešanca.
- Koja je rase ova tvoja kuca? Baš je slatka!
- Seldžuk, neka šljuka, ko će ga znati! Dopratio me jedne noći do kuće i ostao tu.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Golubovi su samo pacovi sa krilima :)
+++
:+D, Džoni, nemoj da te čuje komšija Džoni! ;-)))))))))
Inače, slažem se sa tvojom konstatacijom, iako je moj pokojni ćale u mladosti bio golubar.
Ima da sačeka da dođem u goste i snajper sa Maksija :))
I ja sam bio golubar, čak i sudija za srpskog visokoletača! Pre puno godina...
:)