Priroda je nekako odredila da žene imaju čudan sistem odbrane. Ne onaj vojni, kojim te je otac učio od malih nogu, već onaj najgrđi. Čim im nešto ne odgovara, one se dure, okreću glavu, prave se da ne čuju i ostale fore kojima se jako vešto služe.
Naravno, ako ti išta znače da ta muda koja imaš u gaćama ili se trudiš da ih sačuvaš, moraćeš mečku da rodiš da stvari izvedeš na pravi put, inače si najeb'o, da izvinu ova deca što slušaju.
-Samo mi jedno reci, molim te... da li si ovo ti uradio?
-Šta to?!
-Jesi ti mutio farbu ili nekakav razređivač u činiji za slatko moje pokojne bake?
-Prvo, nije to nekakav razređivač, već nitro... a kao drugo, ta činija...
... Okreće leđa, seda za onaj kurčev klavir koji na prevaru unese u'kuću...
... taram... tara ra ram... ta da m!...
-Alo, je l' slušaš ti mene?!
... ta dam...
-Ne jebeš ti mene, ni dva posto...
-Naravno! Kad ne znaš da se ponašaš kao normalan čovek! ... ta dam!!!...
-Je l' to Mocart ili Betoven?
-Šopen, seljačino zlatiborska...
-Znači, najeb'o sam... nema seksa do aprila, je l' tako?
-U prenesenom značenju, da!
-U pravu si... odo' do svaje! OPA!!!
