Učestala izjava dece uzrasta od 7 do 14 godina. Najčešće je susrećemo u leksikonima osnovaca.
-Kada bi razmotrili pravo značenje ove rečenice to bi značilo da to dete sluša: pop, jazz, blues, disco, trance, industrial, funk, ...i još more toga.
- A ako "uđemo" u glavu tog infantilnog pritupog stvorenja zaključićemo da uopšte ne sluša muziku.
(Ova misao se obično lančano prepisuje po leksićima; postoje i varijacije na ovu glupost tipa: "Slušam sve što mi se sviđa", "Slušam sve `sem strane", "Slušam svašta", ...)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Sjećam se tog tripa. Svi su sve slušali i kad počnem da ih ispitujem i nabrajam ispostavi se da, zapravo, slušaju samo narodnjake.
+
samo je bezveze što operu stavljaju u isti koš sa tim sranjem
opera je, uglavnom, kao ruski klasici: svi znaju za njih ali ih niko nije zaista čitao...
Šta fali odgovoru: Slušam sve što mi se sviđa... pa to svi čine. Muzika se ne deli po žanrovima, nego na dobru i lošu. Još je crnje i gore kada mi neko kaže da sluša rok, a omiljen mu je Tokio hotel.