Po narodnim verovanjima, prljava, masonska, neemotivna, bezosećajna bića čijim venama teče đavolska krv. To (ne ona, ne on, nego ONO!) je bezdušno, sa lakih na teške droge i iglu prešlo sa svojih 13 godina. Kruže i priče da gde se na jutro posle njihovog okupljanja može pronaći preko četrdeset različitih vrsti špriceva.
Po školama prodaju travu maloletnicima kako bi imali para da prežive, stanuju u katakombama jedući pacove, nemaju stan jer su ih se roditelji odrekli zbog masakra kokošaka i ostale živine čija su tela pronađena bez glava u dnevnoj sobi.
Srodne duše nemaju, jer ne vole, nemaju čime. Ustvari imaju, metalac i metalka, ogromno belo srce ispunjeno ljubavnom mržnjom..
Ne, oni su sasvim normalni, imaju svoj, više godina građen stil. Isti su kao i svi drugi ljudi samo što pivo ne piju po kafićima već po obližnjim parkovima. Imaju svoje društvo sastavljeno od pešes istih, ne diraju nikoga niti izazivaju. Ali njihova pojava nije poželjna, niti društvo jer ih svi gledaju sa dozom čuđenja.
- Idemo tamo preko puta Miletove kuće pre grada da pijemo malo, slabi smo sa kešom.
- Dukurac, neću tamo, sve neki metalci se okupljaju, treba da me izbodu, jel? A? A? Jel mi to treba sa ovih sedamnaest godina a?
- U je, iskuliraj tebra, popij pivo, u kom si ti tripu? Sasvim normalni ljudi...
