Значи брате досадан си. Мислиш да си занимљив а уствари си неподношљив у друштву. Нико се не смеје твојим форама, а и ако ипак приметиш осмех на лицу свог саговорника после испричаног вица о Чак Норису, знај да је то из сажаљења. Сам твој глас је иритантан и проузрокује боцкање по телу,а понекад и појаву алергије. Трудиш се јадан, али ти не иде. Боље иди пиши нешто, бајке за ретардирану децу или слично, само молим те не отварај уста, леба ти.
- Брате, слушај виц...јел слушаш брате, е јел ме слушаш ?
- У реду је, дегену, слушам те, причај.
- Значи брате, усраћеш се од смеха... пази ово... Где стаје ћурка од 500 кила ?
- Ћурка од 500 кила ? Па мајке ти га ненормалне где ћеш наћи ћурку од 500 кила ? Где стаје, баш ме занима ?
- Јао бре, како не схваташ, па то је фора...па где хоће јбт...хахаахахахаххахах
- О.о
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.