
Смарач из краја. Он ће увек смарати на певетеу и уживо. Шта ме заболе шта је имао за ужину или што је заборавио да купи јогурт Имлек у радњи, боли ме курац за то што није урадио домаћи из хемије и биће му то први нусми, што је реко Мици да му је прва девојка.
Смара колико и Марашли Али Паша који је захтевао да му цркиње попуше његову ужеглу кару на -5 степени, да му Милош Обреновић увија вутру у 5 уместо какфе и да натакну на колац јадног сељанина зато што му је уместо 10 гроша на улици дао нокаут. И сви ти прохтеви због самосталности земље наше.
1: Де ћемо?
2: Ај на школско.
1: Ајде, ал ајмо преко Мачванске.
2: Што?
1: Због Смарашли Али Паше.
2: Јао да, тај је у Тимочкој. Бежи брзо, ево га иза ћошка!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Marko Kraljević I beg Dosadin! :)
+++
Ово је много добро! * Свака част, матори, генијална је! :)
хвала момци :)
Smoriša :)
+++
Kornelije ti si se baš bacio na pisanje ovih sa istorijskom tematikom. Dobra defka.+