Smehofobija

(Dve devojke, među kojima je jedna zajebantkinja, a druga smejačica, ulaze u bus iz Niša za Kraljevo. Bus kreće. Prepune utisaka, prepričavaju neke komične događaje, tj. zajebantkinja ih prepričava, a smejačica se poluglasno kikoće, ni ne sluteći da tačno iza nje sedi smehofob. Nakon pola sata…)
Smehofob (nadrkana ženturača): “Mala, šta se tu smejuljiš, ima da se upišaš u gaće. ‘Ajde, prekini.”
Smejačica: “Imate neki problem?”
Smehofob: “Kažem, ŠTA SE SMEJULJIŠ TU K’O LUDA, IMA DA SE UPIŠAŠ U GAĆE!!”
Smejačica (prestaje da persira): “Jače, nije te čuo onaj na poslednjem sedištu! Imam i ja problem sa ljudima kao što si ti, pa se ne blamiram tako.”
Smejačica (protura glavu između dva sedišta): “Sram te bilo, tako starijoj osobi! Svi ste vi, bre, za kolac! Šta se, bre, smeješ tu, umrećeš! Šta je to toliko smešno?”
Smehofob: “Šta to tebe zabole? ‘Ajde, prestani da proturaš taj nos i zavali se tamo.”
(Deset minuta tišine. Zajebantkinja nije mogla da odoli, pa je nastavila da prepričava događaje, a smejačica je, treba li reći, nastavila sa kikotanjem. Smehofob ustaje i zauzima mesto kod vozača, u kome očajnički počinje da traži sagovornika i srodnu dušu u svojoj patnji.)
Smehofob: “Vidite li vi ovo?”
Vozač: “Mhm.”
Smehofob: “Eto, znam ja da i vama smeta kad se ovako kesari.”
Vozač: “Pfff…”
Smehofob: “Ova današnja ženska deca, uopšte se ne isplati praviti ih! Gore su od muških! Banda obična!”
(U busu je nastala prava uzbuna: narod se probudio i čekao epilog svađe. Nije ga dočekao, jer su se u pozadini sada čula dva smeha: smejačica se smejala pripovedanju, a zajebantkinja smehu svoje smejačice. I tako do Kraljeva.)