Bojažljiva konstatacija kojom dotična osoba sugeriše na određenu vrstu neke radnje koja se dogodila i završila u prošlosti ili se upravo dešava. Svoje iznošenje ove tvrdnje potkrpljuje činjenicom da nije sasvim sigurna da se to baš tako i desilo, ali duboko u sebi veruje u svoju stranu priče.
Samu radnju kazivanja određene situacije širokom auditorijumu prati usporeno sleganje ramenima uz širenje zenica i dizanje obrva.
Sinonim koji se može pripisati ovoj frazi jeste "Nemoj da mi veruješ".
Dis trgovina. Sektor sa alkoholnim pićima. Neki dečkić se muva oko dela sa pivom. Dolazi radnica.
Radnica: Izvini, sinko, treba li ti pomoć?
Dečkić: Treba mi deset limenki Jelen piva sa ukusom manga?
Radnica: Maloletnim licima ne prodajemo alkohol!
Dečkić: To je za mog tatu, večeras igra Đoković posle ponoći pa hoće da gleda.
Radnica: Dobro onda. A od čega reče?
Dečkić: (gleda u ceduljicu) Jelen pivo od manga.
Radnica: Izvini, ali mislim da to ne postoji.
Dečkić: Gospođice, smeo bih da se zakunem da je tata tako rekao.
Radnica: Žao mi je, razočaraćemo tatu, ali nema.
Dečkić: (okreće se i odlazi) Sad bih u majku smeo da se zakunem da mi je Novak Đoković preko televizora rekao da ako volim svoju zemlju treba da kupujem u Disu, a oni nemaju mrtvo pivo od manga.
