Rečenica koju sve brižne majke izgovaraju kada su im deca bolesna. Posle 3 dana povraćanja i ležanja u krevetu, mama nastavlja da te moli da smisliš šta ćeš jesti, jer su ti sigurno dosadili sokovi, banane, limunada i supica iz kesice, koje si prethodna 3 dana jeo na silu. Čim ti je malo bolje, počinješ da razmišljaš šta bi mogao da pohasaš, jer je ovo retka prilika da izvoljevaš kada je hrana u pitanju, a keva je spremna da ti bilo šta kupi (čak i nešto nevezano za hranu).
Mama: Sineee, ajde ljubi te mama smisli šta bi mogao da ručkiš, 3 dana živiš na bananama! Samo treba da osluškuješ svoj organizam, i sam će ti reći šta mu se traži.
Sin: Paaa... nee znaaam....Ajde ovako…idi u mesaru, kupi mi ćevape ili ražnjiće ili zlatiborsku pršutu…. Uzmi mi i neki sir za mazanje, može onaj Biser sa pečurkama, da nije mnogo ljut...I šunku neku... lepu....
E da, jede mi se i nešto slatko, može Kinder čokolada ili Milkinis, ako ovu prvu ne nađeš.Keva potvrdno klima glavom
Sin nastavlja, uz povremeno isfolirano kašljucanje: Onda, čokoladno mleko, ono od litar...
Jedu mi se i praline ili mlečne karamele, kupi ustvari i jedne i druge... A mogla bi da skokneš i do video kluba, da mi uzmeš neki dobar film... I uplati mi kredit, 500 dinara, usput ti je...Mama: Važi mili, samo ne ustaj iz kreveta, moli te mama... I ne vadi krompir iz čarapa!
