Ненадсморив догађај. Са тим људима те ништа више не везује. На прослави петогодишњице вас још веже носталгија и добро сећање на разне глупости. На 30 година вас везује радост што сте још живи и што се копрцате некако кроз живот.
На 10 година сте потпуни странци. Девојке више то нису, постале су дебеле, никакве женетине. Уствари нису оне толико лоше, али ви их памтите из времена осамнаестих рођендана, губљења невиности и таквих ствари. Мушкарци и даље мисле да је врхунац духовитости кад на позив одговориш са "Молим?" а они те поклопе са "Опалим те голим". Сви би хтели да су и даље онако млади и блесави. А ништа није исто...
-Аааааааааа, где си брате....! (намерно "!" уместо "?")
-Ево, живимо у истом граду као и пре...
-Шта имааааа...?
-Ништа, завршио сам факултет, посла нема, не знам шта ћу са собом... (сморна тишина...)
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
не бих се сложио скоро сам слушао о 10 година матуре неких људи и рекоше ми да је ДОЈАЈНО! тако да нема везе с везом ово што ти пишеш. Можда је то код тебе био случај, ал у глобалу није
brate, živ bio pa dočekao...
Dao Bog da ti bude drugačije...
Jedva čekam stotu godišnjicu da se radujemo što smo živi, kao neki matorci to su bili blizu nas :P