je naziv za beogradsku podzemnu železnicu, koja je od milošte dobila takav naziv. Pored užasnih kašnjenja i nikakvog komfora, jedna od osobina koja testira psihofizičke karakteristike pojedinca do krajnjih granica jeste smrad. Isti varira u zavisnosti od godišnjeg doba i trenutne temperature, i lokacije unutar same kompozicije. Najintenzivniji je u toku letnjih meseci gde odaje miris neopranih tapacirunga i znoja starog 3 dana, jelen piva i salame podriguše, čiji miris u atmosferu emituju fizikalci, dok zimi odaje blago ustajali miris + miris neopranih klošara koji se greju unutar voza, i naravno neizbežni beli luk u svojstvu odbrane od H1N1, topao vazuh samo pospešuje širenje smrada, još ako ste blizu WC, sigurno ćete osetiti specifičnu aromu karakterističnu samo za čučavce u vozu, želimo vam ugodno putovanje!
